I eto toliki je moj svet - dvadeset kvadrata. Mi, stvari u tom prostoru imamo jednu, istu sudbinu koja je potpuno nepromenljiva. Vi, ljudi koji dolazite i odlazite, imate mogućnosti i vaše sudbine se menjaju. Nije ovo nikakva začarana soba, pa kad izađete iz nje, sve je drugačije. Nije to taj nivo stvarnosti. Ali ipak jeste drugačije. Nešto se desi u čoveku kada provede noć sam u hotelskoj sobi u nepoznatom gradu. Verujte mi! Video sam to mnogo puta. Savladaju ga razne emocije i uvek nešto reši. Ne moraju to da budu neke velike odluke... da prestane da puši, da ne ostaje više duže na poslu, da traži povišicu... te neke stvari. Ima i onih o razvodima i venčanjima, otkazima. One zahtevaju više životne energije i odluke o njima se ne donose za jednu noć, ali se dugo misli. Valjda čovek nema gde da pobegne kada ostane tako sam sa sobom bez poznatih stvri koje mu odvlače pažnju ili daju opravdanje. Mora da se suoči.
No comments:
Post a Comment